Sa Tamronom 150-500 u Africi – utisci Fruzsine Farkaš

Sa Tamronom 150-500 u Africi – utisci Fruzsine Farkaš

Fruzsina Farkaš, fotografkinja prirode amater koja još uči, tokom putovanja po Africi u najrazličitijim uslovima na terenu je isprobala objektiv Tamron 150-500mm f/5-6.7 Di III VC VXD. U nastavku pročitajte o njenim iskustvima i pogledajte nekoliko fotografija koje je snimila u Tanzaniji.

Fotografija je odavno moja velika strast. Trenutno fotografišem Nikonom Z5, uz koji sam pre nekoliko godina u kompletu kupila Nikkor 24-200mm — svestrani objektiv upotrebljiv gotovo za sve. Ipak, jedno mi nije dalo mira: godinama sam želela pravi, težak, veliki i profesionalan tele objektiv, takav sa kojim mogu hrabro da zaronim u fotografiju prirode — ali Nikonovi originalni objektivi su za fotografa amatera, budimo iskreni, gotovo nedostižni po ceni. Zato sam počela da tražim druge mogućnosti i tako stigla do Tamron objektiva, koji nisu samo povoljniji, već po mom mišljenju neki modeli i kvalitetom mogu da se mere sa Nikonovim originalnim objektivima.

Pre kupovine objektiva razmišljala sam da li da uzmem Tamron 50-400mm ili Tamron 150-500mm po sličnoj ceni; u odluci mi je mnogo pomoglo to što u Tripontu postoji mogućnost iznajmljivanja opreme, pa sam mogla oba da ponesem odjednom i isprobam ih u istoj situaciji, na istom mestu i pod istim osvetljenjem. Moram da kažem, odluka nije bila laka.

Prednost objektiva Tamron 50-400mm je to što je žižna daljina od 50 mm upotrebljiva i za portrete, a i zum pokriva veći raspon nego kod 150-500mm. Osim toga, znatno je lakši — svega 1180 g naspram 1725 g — što mnogima može biti presudno, a i uobičajeniji prečnik filtera od 67 mm može prevagnuti u korist 50-400mm. Meni su, međutim, glavni kriterijum bili tih dodatnih 100 mm; i tokom uporednog testiranja objektiva to me je najviše osvojilo kod 150-500 — to što motiv znatno više približava.

Osim toga, dopalo mi se to što uz 50-400mm ne ide, a uz 150-500 ide prsten za stativ, koji se može okretati u bilo kom pravcu i skinuti, pa je od velike pomoći: pri fotografisanju iz ruke daje stabilnost, a pri radu sa stativom odgovarajuću ravnotežu.

Dakle, srce me je vuklo ka 150-500mm i na kraju sam postala srećna vlasnica ovog divnog objektiva. Njegov prvi veliki test bilo je putovanje u Tanzaniju — očigledno ni datum kupovine nije bio slučajan — gde smo prva četiri dana proveli obilazeći tri različita nacionalna parka.

Motor za fokusiranje potpuno je nečujan, a uz to brz i precizan, pa tokom fotografisanja ne uznemirava ni životinje. U oštrim snimcima veliku ulogu, naravno, igra i ugrađena stabilizacija slike, sa kojom i na 500 mm možete precizno da fotografišete iz ruke. Naravno, potrebna je i snaga u rukama — a ako je nema, biće!

Ono što ni ja nisam znala pre nego što sam kupila Tamron 150-500 jeste da, pored tastera Lock koji objektiv fiksira na 150 mm, prsten za zum ima i dodatnu funkciju kojom se objektiv jednostavnim pomeranjem prstena unapred može fiksirati na bilo kojoj žižnoj daljini.

Za safari je, po mom mišljenju, ovaj raspon zuma sasvim odgovarajući: njime se mogu praviti lepi portreti životinja, a sa odgovarajuće udaljenosti i fotografisati celo krdo. Velika mu je prednost što nije fiksne žižne daljine, pa pruža široke mogućnosti komponovanja i slobodnije odlučujemo šta će ući u kadar.

Tamron zum objektiv 150-500mm, dakle, daje široke mogućnosti za raznovrsne kompozicije i odličan je izbor čak i za pejzažnu fotografiju.

Na terenu sam se uverila i u to da odlično sarađuje sa Nikonovim sistemom — dišu kao jedno, pa će (ako nije reč o grešci korisnika) rezultat uvek biti oštar.

Dodatna prednost raspona 150-500mm je to što, ako, na primer, životinja prođe pored automobila, ne morate da brinete da li će stati u kadar, odnosno da li će kadar biti pretesan, kao što bi bio slučaj sa fiksnim objektivom od 800 mm u istoj situaciji. A ta pojava, blizina životinja, uprkos uvreženom mišljenju prilično je česta: iako žive divlje na teritoriji nacionalnog parka, svakodnevno su navikle na mnoštvo automobila, to im je praktično deo života, pa se ne plaše ni automobila ni ljudi — često prolaze na metar-dva pored automobila ili između njih, a u ekstremnim slučajevima se i penju na vozila. Srećom, na naš automobil jednom se popelo samo mladunče majmuna; lav nas nije posetio iz te blizine. Naredne tri fotografije prikazuju životinje koje su bile bliže od 20 metara.

Ako želite prelepe, kremasto homogene pozadine, 150-500mm je odličan izbor! Lepo zamućuje pozadinu na f/8, pa i pri manjim otvorima blende.

A da li je otporan na prašinu i vlagu? I te kako! Pošto smo tokom safarija praktično živeli u džipu, nisam imala previše prilika da pomno čistim objektiv, a i onako bi se na njega u roku od 5 minuta zalepila sva prašina savane, pa nije ni imalo smisla — dakle, ne može se reći da nije prošao pravi test. Izdržao je sve napade majke prirode: prašinu, vlagu, maglu, vodu, kao i sve ono što je pretrpeo od tresenja safari vozila na truckavom terenu pri brzini od 60-70 km/h. Moglo bi se reći da je „dobio svoje”, ali je izdržao!

Ako ste zaljubljenik u fotografiju prirode, tele objektiv je svakako „obavezan komad”, a ako dođe do izbora i tražite povoljnu, a dobru opciju, od srca preporučujem Tamron 150-500mm f/5-6.7!