Sa Tamronom u svetu dina

Sa Tamronom u svetu dina

Smatram se srećnim što sam ovog puta u Namibiji stigao i do pustinje Namib, za koju bez oklevanja mogu da kažem da je igralište za fotografe. To je najstarija pustinja na našoj planeti; proteže se oko 1600 km duž granice Namibije i Atlantskog okeana i mnogima je na listi želja. Na ovo putovanje krenuo sam sa objektivom Tamron G2 24-70.
Pustinja je nastala zahvaljujući Bengelskoj struji; to je suva peščana pustinja u kojoj je vetar stvorio dine visoke i do 300 m. Između crvenih dina pružaju se bele glinene doline i povremena rečna korita. Njene najpoznatije znamenitosti su čarobna mesta Sossusvlei i Deadvlei. Osušena stabla stara 500-900 godina stoje u beloj glini, prepuštena sama sebi među crvenim dinama. Požurio sam tamo čim sam mogao, u jutarnjem svetlu. Zbog visokih dina sunčevi zraci tada još ne obasjavaju sva stabla, pa nastaju izvrsne senke, kontrasti i boje. Trudio sam se da tražim nove perspektive, a ne da kopiram „masovne” fotografije koje se mogu naći na internetu. Moram da priznam da je to bio teži zadatak nego što sam mislio, ali možda sam uspeo. Objektiv je odlično radio svoj posao i uz tvrdo svetlo i jake kontraste, čak i pri snimanju prema suncu.

Prvi put u životu ukazala mi se prilika za panoramski let iznad pustinje. Srećom, na prozoru aviona bio je manji prozorčić od 15×15 cm koji se otvarao i kroz koji se moglo fotografisati. Tu sam se uverio u jednu domišljatu i izvrsnu prednost objektiva — senilo se može fiksirati, pa ni u ovako ekstremnim situacijama ne treba strahovati da će otpasti. Naš mali avion često je leteo prilično nisko — nekoliko desetina metara — iznad dina i drugih zaslepljujućih tvorevina, pa pri velikoj brzini fotografisanje nije bilo jednostavno. Turbulencije i jak vetar često su nam avion bacali i po nekoliko metara, pa bez neverovatno precizne stabilizacije slike sigurno ne bih mogao da napravim oštre snimke. Tokom sat i po leta najveće iznenađenje bila mi je raznolikost predela. Bio je to ogroman doživljaj — iznad Atlantskog okeana okrenuli smo se nazad ka Namibu, a pod nama je bio neverovatan prizor kolonija morskih medveda koji se sunčaju na obali.

Svestranost objektiva hteo sam da stavim na probu: iako se kod kuće ne bavim fotografisanjem zvezda, u zemlji zvezda okušao sam se i u tome. Sa vrha jednog brda uspeo sam da zabeležim i egzotičan sukob oluje i sunčeve svetlosti u afričkim letnjim zalascima. U Nacionalnom parku Etoša u svetlu zalaska sunca na pojilu su se ogledale siluete žirafa. Šumovita savana ili lokalna agava, sitne šare crvenog peska i kamena pustinja — sve su to bile teme na dohvat ruke tokom mog puta.

Na celom putovanju Tamron 24-70mm f/2.8 G2 pokazao se odlično u svakoj situaciji. Objektiv je jednostavan za rukovanje, dobro leži u ruci i ogromna je pomoć za oštre snimke čak i na truckavom safariju ili tokom panoramskog leta malim avionom. Sistem autofokusa je precizan i brz, pa ako nemamo dovoljno vremena za manuelno izoštravanje, izoštravanje sasvim mirno možemo prepustiti ovom objektivu. Bilo je pravo zadovoljstvo fotografisati njime, veliko hvala!

Autor: Balint Nemet

TAMRON G2 24-70